За свет у коме се Алцхајмерова болест може лечити.

У понедељак 4. новембра 2024. године у Европској кући, Шпанска амбасада је организовала конференцију под називом „АЛЦХАЈМЕРОВА БОЛЕСТ - САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ”. Циљ ове конференције био је повезивање шпанских и српских стручњака кроз два панела, од којих је само први панел био строго научног карактера, а други је био презентација активности намењених особама са дијагностикованом деменцијом и  њиховим породицама.  

Конференција је била и заједничка шпанско-српска дебата о Алцхајмеровој болести, у оквиру које  се дискутовало како о научној и истраживачкој димензији (тренутне студије), тако и о палијативној и социјално-асистенцијалној димензији болести.

Узимајући у обзир специфичну тему – Алцхајмер – ова конференција представља део напора за промовисање родне равноправности, у оквиру феминистичке спољне политике Шпаније, активно подржавајући и промовишући учешће жена. Догађај је имао значајну заступљеност жена.

Поред тога, представљена је и платформа за рано откривање болести, коју је развила водећа фондација за Алцхајмер у Шпанији, АЦЕ Барцелона.

На конференцији је стручна сарадница Црвеног крста Србије Наташа Тодоровић као пример добре праксе представила пројекат “Иновативне услуге у локалној заједници” који се реализовао у Сомбору и Пироту. Свакако је Наташа Тодоровић истакла да се поставља питање како адекватно одговорити на изазове демографског старења. Са повећањем броја особа које болују од деменције, у ситуацији када имамо недовољно услуга које су намењене особама са деменцијом, имамо и изазов који је повезан са миграцијом формалних неговатеља пре свега у земље Западне Европе.  Тачно је да глобално и даље имамо неформалне неговатеље. Знамо да су неформални неговатељи кључни ресурс, али и овде треба да будемо опрезни да они нису бесконачни ресурс, њих физички има мање због промене породичне структуре, али такође и они имају све веће обавезе, које се односе на професионалне обавезе, бригу о деци, бригу о родитељима, бригу о родитељима својих родитеља и они мигрирају, па се суочавају са бригом на даљину. Неформални неговатељи такође немају подршку, не постоје дневни центри, услуге предаха, обуке за чланове породице.

Добар модел услуга у заједници за особе са деменцијом је пројекат “Иновативне услуге у локалној заједници”. Пројекат који је финансиран од стране ЕУ и Аустријске агенције за развој. Овај пројекат је пример добре сарадње свих актера, имали смо Црвени крст који је спроводио активности, како са особама које болују од деменције тако и са неформалним неговатељима, имали смо локалну заједницу и Републички завод за социјалну заштиту који су били укључени у активности. Нове технологије су биле посебно значајне, јер подршка за особе са деменцијом се пружала и уз помоћ нових технологија, таблета на којима су особе са деменцијом имале когнитивне вежбе, тако да су иновације биле значајан аспект рада.  И на крају академија Универзитет у Бечу који је пратио резултате и колико когнитивне вежбе на таблетима успоравају ток дијагностиковане деменције.

Деменција одузима милионима људи њихова сећања, цео предходни живот, одузима им њихове породице, независност и достојанство, али и ми нешто губимо, губимо њих и нама осталима деменција одузима људе које познајемо и волимо. Савремени свет још увек није место које омогућава достојанство за особе које болују од деменције и њихове породице, још увек су невидљиви још увек су сами, ми нисмо успели да им обезбедимо подршку, ни услуге у заједници, ни услуге предаха, ни довољан број обука, не користимо у довољној мери нове технологије у сврху унапређења здравља. И зато вратимо им достојанство - крајње време, будућност је сада.