Стална конференција градова и општина (СКГО), у сарадњи са Заштитником грађана Републике Србије, организовала је једанаести састанак СКГО Мреже за социјалну заштиту 22. новембра у Београду 2023.године. Кључне теме овог састанка биле су активно и здраво старење, са посебним освртом на недавно усвојену Стратегију активног и здравог старења у Републици Србији за период од 2024-2030. године, затим развој услуга за старије на локалном нивоу, заступљеност услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу, као и међуопштинска сарадња у унапређивању приступачности услуга и информација, у складу са принципима универзалног дизајна.

Учесницима састанка Мреже за социјалну заштиту најпре се обратио Зоран Пашалић, заштитник грађана, др Марина Видојевић, помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Никола Тарбук, генерални секретар СКГО. На састанку је учествовала и Наташа Тодоровић, стручна сарадница Црвеног крста Србије.

Наташа Тодоровић је говорила о раду Црвеног крста Србије, али је и истакла неколико чињеница о здравом старењу. Период од 2020-2030 године – Светска здравствена организација је прогласила Декаду здравог старења и у оквиру декаде имамо четири области деловања: 1. окружење прилагођено годинама, 2.борба против ејџизма, 3. интегрисане услуге здравствене и социјалне заштите, 4. услуге дуготрајне неге

Стерије особе су хетерогена група и у сваком случају морамо бити свесни чињенице да је популација старијих особа најразноврснија старосна група која постоји. Разлика између 65-годишњака и 95-годишњака обично је далеко већа од оне између 35-годишњака и 65-годишњака. 

Па према томе прва важна компонента овог приступа здравом старењу мора бити заснован на схватању да „типична старија особа“ заправо не постоји. Свака политика мора подједнако да се побрине за оба краја спектра како би на прави начин укључила оне којима је потребна нега и подршка за основне активности свакодневног живота, људе који су оптерећени болестима, као и оне који су у одличној форми, добром здрављу и сами пружају негу и подршку другима.

Друга компонента је да старење треба да се посматра из целоживотне перспективе, односно здраво старење почине у вртићу, истраживања показују да рана инвестиције имају највише утицаја. Потребно је у раном узрасту увести концепт здравог старења, да већ у вртићу имамо курикулуме који се односе на то. Црвени крст Србије у свом раду кроз едукације са школском децом промовише здраве стилове живота користећи и вршњачке едукаторе који примером промовишу здраве стилове живота.  Треба нагласити да никад није касно улагати у здраво старење, ране инвестиције дају најбоље резултате.

Тренутно Црвени крст Србије координира ЕУ пројекатом где на Западном Балкану ради 30 центара где се старије особе сваке недеље састају и имају различите активности које промовишу здраво старење. Само у Крагујевцу се сваког уторка састаје 90 старијих особа у Кутку за здраво старење, сами дизајнирају своје активности водећи рачуна да нико не буде заборављен.